Nevinost djeteta
ožujak 6, 2017
Kada sam zaista počeo voljeti sebe…
ožujak 6, 2017

Sam tebe bi štela!

Nedelja popolne, posle obeda, Stiskam se v krilo, a mama poveda! Još se boš samo dva-put ti stala, I ako si v oblok čizmice dala, Nikola sveti donese ti dar, Ak ti dobrota, ne dišla vu kvar. Mislim si mislim, kaj-se-bi-ja štela.

Plišanog medu, to sam več mela. Veliko bebo ko “mama” se glasi, A ima tak lepe rodlave lasi. Nikaj od toga ron mi ne treba, Nikšne igračke, ne ti pak beba. Tebe bi mama domaj ja štela, Ka bi te stalno za sebe imela.

I najvekšo čizmo tati bom zela, Skefala lepo i v oblok jo dela, Nek Nikola sveti nuter te dene, Ak je ron treba, nek Krampus zaklene. Ka boš sam moja i mojega brata, Ka doma bo ostal i veliki tata. Da ti se stisnem, kak denes vu krilo, Ka nam bo lepo, kak denes je bilo. Vinko Rojko